OZ 2009/4

190 ORGANIZACIJA ZNANJA 2009, LETN. 14, ZV. 4 biblioteka. Zato jeste veliko iznenađenje što su značaj i bogatstvo sistema prepoznale specijalne i stručne biblioteke instituta, muzeja, državnih institucija, javnih preduzeća, čiji broj u sistemu nije zanemarljiv. I pored toga što se može očekivati da one imaju veći procenat samostalno kreiranih bibliografskih zapisa u odnosu na druge biblioteke, one su shvatile značaj da se katalozi njihovih fondova nađu u nacionalnom servisu COBISS. Na žalost, u sistemu nema školskih ni manastirskih biblioteka. Slika 4: Uključivanje biblioteka u sistem COBISS.SR po godinama Na grafikonu se vidi da je u jednoj godini uključeno najviše 22 biblioteke. To je ujedno i maksimum kapaciteta koji VBS poseduje, jer je potrebno da se urade mnoge pripremne radnje za uključenje jedne biblioteke u sistem; dosta se angažujemo na školovanju kandidata za sticanje COBISS licence i na stručnoj pomoći katalogizatorima neposredno po sticanju licence. U svakom trenutku, dvadesetak biblioteka je u pripremnoj fazi uključivanja u sistem. Trenutno, u VBS sistemu aktivno učestvuje 700 katalogizatora s licencom. Od toga, više od trećine katalogizatora je iz biblioteka osnivača: 122 iz NBS-a, 81 iz BMS-a i 47 iz UBSM-a. Na grafikonu je prikazan broj biblioteka koje poseduju odgovarajući broj COBISS licenci. Koliko je težak materijalan položaj u nekim bibliotekama govori podatak da od 112 članica, 27 participiraju svoje u učešće u sistemu samo sa jednim katalogizatorom s licencom. Uglavnom, postoje 2 razloga za takvu pojavu. Prvi se odnosi na biblioteke iz unutrašnjosti koje nemaju finansijskih mogućnosti da pošalju svoje kolege na početni COBISS kurs koji traje 5 dana. Drugi razlog nije ništa manje zabrinjavajući: neke biblioteke zapošljavaju samo jednog bibliotečkog radnika sa položenim stručnim ispitom. 22 biblioteke poseduju po 2 licence, a samo po jedna više od 10 licenci. Slika 5: Dobijanje licence po godinama VBS – BIBLIOTEKA BEZ ZIDOVA Ako Virtuelnu biblioteku Srbije posmatramo kao sveobuhvatnu biblioteku bez zidova, onda se ona bazira na uzajamnom katalogu COBIB.SR koji je neraskidivo povezan sa svim lokalnim katalozima u sistemu, sa objedinjenim informacijama o fondovima u bibliotekama i sa mogućnošću raznovrsnog WEB OPAC pretraživanja. Primarne aktivnosti, vezane za ovakvu biblioteku bez granica, odnose se uglavnom na održavanje računarskih komponenti, mreže i stabilne komunikacije, kako bi se obezbedile funkcije ovakve virtuelne biblioteke u optimalnom stanju. Odmah posle održavanja sistema, po važnosti je stalna orijentacija prema bibliotekarima, aktivnim članovima, kao i prilagođavnje širokom krugu korisnika, kako bi se svima omogućila brža, jednostavnija i raznovrsnija eksploatacija elektronskih kataloga 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji. Skoro sve bibliotečke aktivnosti su nadgradnja u odnosu na ovako definisanu virtuelnu biblioteku. Sve bibliografije se izrađuju iz uzajamnog ili lokalnog kataloga. Licencirana obuka bibliotekara za rad u COBISS-u, pored postojećeg, zakonom definisanog stručnog ispita, toliko je prihvaćena da se mnogi nezaposleni bibliotekari javljaju da volontiraju samo da bi stekli pomenutu licencu i tako sebi obezbedili veće šanse za nalaženje stalnog zaposlenja u biblioteci. Digitalizovana građa se povezuje s bibliografskim zapisima u bazama sistema. Srpski uzajamni katalog COBIB.SR je pretraživ preko sajta Evropske biblioteke. Inicijalni zapisi za normativne baze se uzimaju iz uzajamnog i lokalnih elektronskih kataloga. Razmena bibliografskih podataka sa OCLC katalogom može se ostvariti jedino preko baza COBISS sistema. Različiti izveštaji o domaćoj izdavačkoj produkciji generišu se iz uzajamnog kataloga. Statistike iz COBISS aplikacija